Instrument koji dušu nosi i čarobno zanosi, srcu iskreno ugađa i srce mu se odano klanja dok razum ostaje zadivljen - harmonika! Odakle je ovaj čudesan izvor najlepše muzike koji, iako sam - ima snagu, bar, dva orkestra!
Instrument koji dušu nosi i čarobno zanosi, srcu iskreno ugađa i srce mu se odano klanja dok razum ostaje zadivljen - harmonika!
Odakle je ovaj čudesan izvor najlepše muzike koji, iako sam - ima snagu, bar, dva orkestra!
Čudesan, nenadmašan instrument, zaista! Niko mu ne može odoleti, prosto, kao da te omađija taj bogat-prebogat zvuk, sva ta snaga zvuka i tananost preliva tonova koji iz nje izviru - kao iz najlepšeg vrela! Kao da, samo, srce svira! U dušu dira!...
"Prva harmonika Sokobanje"! Nije daleko od sokobanjskog Vrela - gde se - još od davne 1962 - smestila - i svake godine mami svojim festivalom u avgustu! To je praznik, ne, samo, srpski već i evropski!
Istorijat harmonike
Četiri "bisera" čine harmoniku: pisak, meh, klavijatura i bas sekcija.
Muzički instrument s kojim je sve to počelo je prastar kineski duvački instrument poznat kao Cheng ili Sheng. Sheng je, zapravo, prvi poznat instrument koji koristi princip vibracije trske - što je osnova za stvaranje zvuka harmonike!
Ovaj podatak je srž kako biste lakše shvatili tajnu harmonike.
Harmonika ima između 13 i 24 cevi od bambusa različite dužine (setite se orgulja!), rezonantnu kutiju i pisak...
Približan datum kad je nastao ovaj instrument nije poznat - kao što ni mnogi drugi pronalasci - a kineski - ne mogu, sa sigurnošću, biti datirani jer su u dalekoj, veoma dalekoj prošlosti - da, to je "stara dobra Kina koja je zadužila sve svojom nenadmašnom kulturom"! - ali se, ipak, veruje da je stariji više od 2000 godina!
A mi je slušamo - sad - isti onaj zvuk - isti onaj ton - isto ono osećanje! Dve hiljade godina, bre!...
Kasnije je takav način "proizvodnje" zvuka upotrebljen u harmonici, uz pomoć elastičnih čeličnih jezičaka različitih veličina...
Odlike harmonike
Meh je stavljen na harmoniku kao zamena za duvanje vazduha iz usta! Genijalan pronalazak nekog prastarog Kineza koji je imao "kliker"! Neki muzički Nikola Tesla koji podari Čovečanstrvu trofaznu struju!
Meh je omogućio jači pritisak vazduha. Što je čoveku glas, što je violini gudalo, to je harmonici vazduh! Ne mogu se oteti pretpostavci da je početnu ideju za ovo mogao dati vetar - koji duva! Setite se boga Eola kako je napućio usne a obraze naduo - duva!...
Egipćani i Grci su prvi naveliko koristili meh još oko 1500. godine pre nove ere za rasplamsavanje vatre u pećima kovačnica! Mehovi su pronađeni u egipatskim piramidama na mnogim zidnim slikama iz tog perioda.
Prvi instrument s klavijaturom je Hydraulus, još iz stare Grčke i starog Rima. Hydraulus koristi pritisak vode za regulisanje protoka vazduha - ovaj podatak, sigurno, niste znali!
Iako je imao vrlo jednostavnu klavijaturu, Hydraulus je pomogao razvoj drugih instrumenata ovog tipa kao što su orgulje i, veruje se, da je jedan od domišljatih "predaka" koji je pomogao i izgradnji i postanku prave harmonike.
Polemike...
Bilo je nekih polemika - rasprava, sporenja, prepucavanja - ko je, u stvari, prvi stvorio prvu pravu harmoniku. Nek je i tako... Iako se to često pripisuje Cyrillus Damianu iz Beča, sad se veruje da je Friedrich Bucshmann iz Berlina, ipak, bio prvi koji je izgradio osnovni model harmonike 1822.
Kasnije se unapređivala, bogatila, činila još boljom - mada je uvek bila savršena - jer joj je suština takva! Danas
ima više različitih vrsta i veličina.
Vrste harmonika
Postoji mnogo različitih tipova harmonika. Osnovna podela vrsta harmonika je na: - dijatonske harmonike, - hromatske harmonike i - klavirske harmonike. Svi ostali tipovi harmonika su zasnovani na principu ovih glavnih...
Dijatonska harmonika, napravljena je još davne 1800. Ona je imala samo jedan red od deset dugmića u desnoj ruci! Glavna karakteristika dijatonske harmonike je što ona s 10 dugmića proizvodi 20 tonova! Kako, to?! Glavni princip dijatonske harmonike, za razliku od hromatske je da ona - na otvaranje i na zatvaranje - ne daje isti ton!
Bogami, maštovito! Duplirale se mogućnosti, nego šta!
Znači: na otvaranje je jedan ton, a na zatvaranje drugi bas kao princip usne harmonike.
Dijatonska harmonika s jednim redom
ili melodija je karakteristična za nemačko muzičko područje. "Nemački stil": ima, samo, deset dugmića u jednom redu. A, pošto je dijatonska harmonika, ima na raspolaganju dvadeset tonova (deset na otvaranje i deset na zatvaranje). Takođe, ima i dva dugmeta u basu (levoj ruci) koji su, takođe, dijatonski i daju dva osnovna i dva akordska basa.
Lepo...
Poreklo dvoredne dijatonske harmonike nije otkriveno, zna se da je odnos između prvog i drugog reda polustepen ili kvarta. Ona može da svira sve note iz hromatske skale...
Dijatonska harmonika s tri reda je vrlo slična dvorednoj dijatonskoj harmonici s trećim redom tonova viših za polustepen ili kvartu od tonova drugog reda. U basu može imati, čak i više od dvanaest tonova! Baš lepo!...
Dijatonska harmonika se danas najčešće koristi u folk ili dens-grupama, pre sveg zbog specifične boje tona, jednostavnosti korišćenja i niske cene. To je čini jednom od najpoznatijih tipova harmonika na svetu...
Hromatska (DUGMETARA) harmonika je napravljena 1850. Napravio ju je gospodin F. Walter; tad je to bila dijatonska harmonika od tri reda tonova. Mogla je da svira 46 nota hromatske skale.
Postoji više vrsta hromatskih sistema. Postoje sistemi od 3 do 6 redova u desnoj ruci. Četvrti, peti i šesti redovi su, u stvari, ponovljeni prvi, drugi i treći red, tako da se dobija više mogućnosti prstoreda - što je maestralno!
Isto, tako, postoje dva sistema - B i C grif. "B" grif je ( kako kažu) bolji za tehničku prirodu sviranja, dok je "C" grif lakši za sviranje akorada i melodijskih deonica. Šesti red tonova u desnoj ruci je specifičan za naše područje, poznatiji je kao "srpska harmonika" ili "srpski sistem" i koristi se jedino u narodnoj muzici. Retko se koristi u drugim zemljama.
Bas sistem moze biti STANDARD i BARITON ili KONVERTOR. Bariton bas daje lakoću sviranja u više od 11 oktava, tako da se pretežno koristi u ozbiljnoj muzici, ali i u savremenim delima.
Hromatska harmonika se u Rusiji naziva BAYAN...
Klavirska harmonika - vanredan rad duha! Klavijaturu je na harmoniku prvi stavio gospodin Bouton u Parizu 1852. Otad - preko daleke 1900 - klavirskoj harmonici se nije pridavalo mnogo pažnje u usavršavanju, međutim, od 1910 - pa nadalje - klavirska harmonika dobija istaknut položaj u svetu.
Sa razvojem standard bas-sistema (standardizovan raspored bas-dugmića) klavirska harmonika postaje prva standardna-univerzalna harmonika, to znači da ko poznaje sistem klavirske harmonike - može da svira na bilo kojoj klavirskoj harmonici, dok kod hromatske (dugmetara) harmonike to nije slučaj - jer postoji više sistema.
Klavirska harmonika je, u suštini, ista kao i hromatska harmonika - izuzimajući sistem desne ruke (klavirski ili dugmetarski).
Čekamo vas u avgustu! Gore, na Vrelu. U starom "Jezeru"!
I ja ću tamo biti - i vino piti!
Živeli!
Boba Mihić
