Nedavno je iz štampe izašla luksuzna, dvojezična, monografija o osam znamenitih lečilišta - banja Srbije, KRALJEVSKE BANJE SRBIJE, koje su od prve polovine 19. veka do polovine 20. podizali i starali se onjima pripadnici dve srpske kraljevske dinastije: Karađorđevića i Obrenovića.
Nedavno je iz štampe izašla luksuzna, dvojezična, monografija o osam znamenitih lečilišta - banja Srbije, KRALJEVSKE BANJE SRBIJE, koje su od prve polovine 19. veka do polovine 20. podizali i starali se onjima pripadnici dve srpske kraljevske dinastije: Karađorđevića i Obrenovića.
Mada su dve kraljevske loze bile protivnici, u godinama kada su bivali na vlasti nisu rušili ono što su njihovi prethodnici podigli, nego su nastavljali tamo gde se stalo ili pomagali da se sagradi novo, što iz državne, što iz svoje kase. Bivalo je tako više od jednog veka, na opšte zadovoljstvo ne samo banja u Srbiji, već i Srbije, a onda su došli komunisti...
Pokrovitelj monografije je prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević, a izdavači su izdavačka kuća "Gastro print" i redakcija lista "Turistički cvet". Autor monografije je Zdravka Bubreško i ovim delom, sa obiljem arhivskih i novih fotografija, obuhvaćeno je osam banja Srbije: Vrnjačka, Ribarska, Koviljača, Bukovička, Niška, Vranjska, Brestovačka i Sokobanja. Na nedavno održanoj promociji monografije, na Belom Dvoru, prisutni su bili i predstavnici Lokalne samouprave Sokobanje, Dimitrije Lukić, predsednik opštine, Aleksandar Milenković, zamenik predsednika i Ljubinko Milenković, v.d. direktora Organizacije za turizam, kulturu i sport - Sokobanja.
Monografija o banjama Srbije anegdotski je ispričana, na srpskom i engleskom jeziku (zbog princa Aleksandra II, verovatno - da se i ja malo našalim) i navešćemo ovde nekoliko citata i knjige:
1. "Kralj Petar I Karađorđević finansijski je podsticao izgradnju i obnovu banja, a u mnogima od njih lečio je svoju upornu kostobolju. U Brestovačkoj banji je podigao dvorac, u Koviljači je podstakao izgradnju kupatila, a u Ribarskoj hotela. Regent i budući kralj Aleksandar I Karađorđević lečio se vodom sa Školske česme u Niškoj Banji, takođe i na izvorima Vrnjačke, a u Koviljači je podigao dragulj među banjskim zdanjima – Kur-salon, u kome je nakratko boravio i mladi kralj Petar II Karađorđević pre nego što je napustio zemlju 1941. godine."
2. " Za vladarima su u banje dolazili ugledni trgovci i kompletna tadašnja poslovna, politička i kulturna elita – stranački prvaci, slavni glumci i književnici – pa su na najatraktivnijim mestima nicale raskošne vile i letnjikovci. Parkovi su uređivani u francuskom ili engleskom stilu, igrali su se kriket i tenis, priređivani su koncerti i balovi. Prema uputima banjskih lekara, lekovite vode ovih banja blagotvorno su uticale na kostobolju, plućne, stomačne, ženske i mnoge druge bolesti."
3. "U lekovitoj vodi Niške banje uživali su kralj Milan i kralj Aleksandar Obrenović, a omiljeni gost bio je i kralj Aleksandar I Karađorđević. Za Sokobanju se zna da je bila prva i poslednja ljubav knjaza Miloša, ali je manje poznato da su upravo u sokobanjskom amamu kneževići Milan i Mihajlo naučili da plivaju uz pomoć tikava.
se najradije kupao u Sokobanji i Brestovačkoj banji, gde je sebi sazidao i konake, a najslađe je pio bukovički „kiseljak”. Turistička sezona Sokobanje u Miloševo vreme počinjala je u proleće i trajala do prvih prohladnih dana. Banja je bila na glasu. Decenijama je u nju dolazio otmeniji svet, ugledni trgovci, činovnici, poznati glumci i pisci... Na banjskom šetalištu mešali su se zubuni i suknje seoskih žena sa libadama gradskih gospođa, a kasnije, pred kraj veka, i sa gošćama iz inostranstva obučenim po poslednjoj evropskoj modi. Na glavnom šetalištu i obližnjim ulicama bilo je 17 mehana i oko 40 zanatlijskih radnji."
Monografija KRALJEVSKE BANJE SRBIJE, je deo projekta afirmacije naših banja sa pedigreom, a sve sa nadom da one jednog dana budu uvrštene u grupaciju Kraljevske banje Evropske asocijacije banja.
Što se Sokobanje tiče, to je želja i nada i aktuelne Lokalne samouprave i sve se čini da Sokobanja ponovo postane mondensko sastajalište otmenog sveta, onakva kakva je bila u vreme kraljevskih dinastija, u vreme Nušića, Sremca, Isidore Sekulić i mnogih drugih dragih gostiju Sokobanje.
Nazdravlje i da se vidimo u mondenskoj i modernoj, evropskoj Sokobanji!
Sokobanja, 3.10.2009.g.
