Pravoslavna crkva i vernici obeležavaju dan Svetog Velikomučenika Dimitrija, u narodu poznatom kao Mitrovdan. Ovaj dan je legendaran i po tome što su se hajduci tada rastajali da bi negde prezimili zimu
Pravoslavna crkva i vernici obeležavaju dan Svetog Velikomučenika Dimitrija, u narodu poznatom kao Mitrovdan. Sveti Velikomučenik Dimitrije Solunski, koga starokalendarske pravoslavne crkve slave 8. novembra, rođen je u Solunu u 3. veku nove ere, gde je postavljen na očevo mesto za vojvodu. Zadatak mu je bio da progoni hrišćane. Međutim, on ih je štitio i zato bio osuđen na smrt. Izboden je kopljima od strane rimskih vojnika početkom 4. veka.
Ovaj dan je legendaran i po tome što su se hajduci tada rastajali da bi negde prezimili zimu i ponovo se sastali na Đurđevdan iduće godine (Mitrov danak, hajdučki rastanak; Đurđev danak hajdučki sastanak). Po narodnom verovanju, do Mitrovdana treba završiti sve velike poslove, pošto počinje zima, a ako je praznik pod snegom, znak je vrlo hladne zime. Mnogobrojne su srpske porodice koje Mitrovdan slave kao svoju krsnu slavu.
Arhijerejski namesnik, sokobanjski protonamesnik, Ilija Čupić, povodom praznika poručio je vernicima da bi trebalo da se opredele za ono što je večno, za istinu, a ne za ono što je privremeno i trenutno.
