U sredu, o4.o3.2oo9.g. u velikoj Sali S O Soko Banja predstavnici raznih poljoprvrednih stručnih sluzbi Srbije, održali su savetovanje o predstojećoj (prolećnoj) setvi jarih kultura ,o zaštiti useva i uopšte o raznim agrotehničkim merama koje treba primeniti. Tema iz stočarstva bila je “Ishrana krava u periodu zasušenja.”
U sredu, o4.o3.2oo9.g. u velikoj Sali S O Soko Banja predstavnici raznih poljoprvrednih stručnih sluzbi Srbije, održali su savetovanje o predstojećoj (prolećnoj) setvi jarih kultura ,o zaštiti useva i uopšte o raznim agrotehničkim merama koje treba primeniti.
Tema iz stočarstva bila je “Ishrana krava u periodu zasušenja.”
Na kraju , kao jedan od mogućih rešenja za pomoć samim poljoprivrednim proizvodjčima, predstavljena je i mogućnost udruživanja u obliku “ Zadrugarstva “, po već uspešno primenjenom modelu u Kraljevini Norveškoj.
Svoje predstavnike u ulozi predavača imali su:
1. Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad
g. Vladimir Rajković, dipl. Ing.
2. Centar za poljoprivredna istraživanja Zaječar
g. Slavica Dželatović, dipl. Ing.
g. Marija Djenić, dipl. Ing.
3.Poljoprivredna stručna služba Negotin
g. Dragan Radosavljević, dipl. Ing.
g. Vladica Gavrilović, dipl. Ing.
A) “Institut u Novom Sadu je najveća domaća selekciona kuća”, počeo je svoje izlaganje g. Rajković.
“Stvoreno je preko 1000 sorti i hibrida svih kultura – osim krompira- visoke rodnosti, dobre adaptabilnosi i stabilnosti prinosa. Stvoreni su hibridi za specificne namene, kao npr. kod kukuruza hibridi za silažu, visoko uljani hibridi, kokičari, proteinski, hibridi za ribe (koriste se kao mamci za pecane), hibridi koji su tolerantni na povećanu kiselost zemljjista, hibridi belog zrna za proju, zatim sećerca, kao i za proizvodnju bioetanola. Ovi poslednji su jako vazni jer po ulasku u E U, traktori će morati da koriste 2o % biodizela!
Kao i svuda u savremenom svetu, za stvaranje hibrida koristi se oplemenjivački materijal široke genetske varijabilnosti, bažne populacije, domaća GERM PLAZMA, egzotična germ plazma ,BSSS LANCASTER. Osobine se prate mikro i makro ogledima na parcelama širom nase zemlje.”
G. Rajković je podsetio prisutne da je vreme setve jako važno. Idealno bi bilo da se setva obavi kada je temperature zemljista 10 stepeni Celzijusa, na dubini 5-7 cm, jer od vremena setve zavisi usaglašenost polinacije i svilanja, sto se direkno odrazava na rodnost, tj. prinos useva. Napomenuo je da je npr. za svaki dan kasnije setve – od 10. maja pa nadalje, prinos zrna manji za 90 kg /ha dnevno! Obavezno sejati u plodoredu, izbegavati monokulturu, naročito zbog nove štetocine poznate u narodu kao KUKURUZNA ZLATICA koja se može naći i u našem kraju. Što se tiče djubrenja, prvo uraditi hemijsku analizu zemljišta, koja je za registrovana domačinstva besplatna ,a zatim u jesen sa osnovnom obradom uneti 100% od planirane količine fosfora i kalijuma (P I K) I 3o% od azota (N). Ostalih 70% azota(N) u proleće., I naravno , primeniti punu agrotehniku.
Prisutne je zatim g. Rajković upoznao sa osobinama nekih novih hibrida a mi ćemo za ovu priliku izdvojiti samo - NS 444 ultra-, koji NIJE GENETSKI MODIFIKOVAN (G M), ali JESTE OTPORAN na herbicid FOCUS ULTRA i pogodan je za setvu na parcelama koje su zakorovljene, naročito pirevinom.
B) “Ozima pšenica je u fazi punog bokorenja, i ovaj period je jako važan jer utiče na obrazovanje i broj klasaka u klasu pšenice, a samim tim i na rodnost”, naglasila je g. Marija Djenić. “ Snezni pokrivač je štitio biljke od izmrzavanja, a sada im je obezbedio dovoljno vlage i čim vremenske prilike to budu dozvolile, može se obaviti prihrana mineralnim djubrivom. Naravno, prvo obaviti hemijsku analizu zemljišta. U zavisnosti od toga kolika je kiselost (Ph) zemljišta, koristiti KAN ili UREU, po propisanim normativima.”
I dubina osnovne obrade je jako važna, koja za strna žita iznosi 30 – 35 cm.i čim se parcele dovoljno prosuše, tj kada se zemljište ne lepi za plužnu dasku, treba izvršiti oranje, ukoliko to nije uradjeno pre zimskih mrazeva.
Što se tiče vremena setve jare pšenice, optimalni rok već ističe jer se on kreće u period od 20. februara do 10. marta, podsetila nas je g. Marija. Preporučena dubina setve za strna žita je od 3 – 5 cm. Zatim su predstavljene sorte Zaječarskog centra, a mi ćemo navesti neke od njih:
1. ‘NADA’, fakultativna sorta pšenice, sto znači da se može sejati i u jesen i u proleće, uz napomenu da dobro podnosi zakasnelu prolećnu setvu,
2. ‘MARTA’ takodje, fakultativna sorta pšenice koja dobro podnosi zakasnelu jesenju setvu.
Od sorti ječma izdvajamo ‘TIMOČANIN’- 6-redni, stočni ječam, zatim ‘ZLATAN’,2-redni, jari , stočni i pvarski’ ‘ZAJEČARSKI 31 jari pivarski, ‘BALSA’ jari, 6-redni, za spremanje ječmenih pahuljica za ljudsku ishranu.
‘CENTAR’ je ovas koji može da se seje u smesi sa jarim grahoricama.
V) “Pre svega, sejati zdravo, deklarisano seme otpornih sorti ili hibrida i primeniti punu agrotehniku, a zatim je i zaštita laksa”, naglasila je g. Slavica Dzelatović.”Samonikle biljke koje su nosioci virusa iscupati ,odstraniti sa parcele I unistiti. Ovo je narocito vazno kod ječma gde VIRUS ŽUTE KRŽLJAVOSTI prezimljava u tim samoniklim biljkama. Ako se koristi ne-deklarisano seme, može doći do povećanja simptoma raznih rdja i pegavosti, naročito kod pšenice. Upoznati se sa sastavom korovske zajednice na sopstvenoj parceli, a tek onda koristiti neki od preparta koji se mogu naći na tržistu. Pre primene DOBRO PROUČITI UPUTSTVO ZA UPOTREBU PESTICIDA jer je to ZAKON! Obratiti pažnu na sopstvenu zastitu prilikom rada sa pesticidima, na količinu, način i vreme korišćenja.”
Prisutne je g. Slavica podsetila da prilikom obilaska useva treba obratiti pažnju i na štetočine glodare tj. voluharice i poljske miševe, i na vreme po aktivnim rupama postaviti otrovne mamke. Napomenula je da se prisustvu KUKURUZNE ZLATICE beleži i kod nas ali da je to jos uvek sporadično i zato treba obavezno uvesti smenu useva na parcelama..
Da nepravilna primena pesticida moze izazvati odredjenu FITOTOKSICNOST I može biti jedan od uzroka nerodnosti kulture, g. Slavica nas je jos jednom podsetila i prikazala fotografije nekih ostećenih biljaka, uz napomenu da ne treba mešati te simptome sa simptomima bolesti.
G) ISHRANA KRAVA U PERIODU ZASUŠENJA
“Kako nas narod kaze, to je period kada steona krava odmara vime”, počeo je svoje izlaganje g. Dragan Radisavljević.”Koliko je to važno za njen dalji život i reprodukciju razumećemo ako znamo da u laktaciji kroz vime jedne krve dnevno prodje od 7-8000 litara krvi da bi se dobilo mleko. Zato o ovome treba voditi računa a sa posebnom pažnjom kod junica koje će se prvi put oteliti. Zasušivanje se vrši postepeno, i to najmanje za 7 a najvise do 10 dana, na 2 meseca pre teljenja Ako je neophodno, mogu se koristiti i za to propisani antibiotici.
Od zasusivanja do 14 dana pre teljenja, smanjiti količinu sočnih, silažnih kao i koncentrovanih hraniva, a dodati vitamine i minerale na bazi kalcijuma (Ca), magnezijuma(Mg) I fosfora(P), s tim da Ca bude u manjoj količini od druga dva, a po odredjenim normama.
Na 14 dana pre teljenja, hrani dodati vitamine A, D-3, E , a od mineral selen(Se) i postepeno povećavati 2-3 kg dnevno različite silaže.
Nakon teljenja koje je teklo bez problema, krava je spremna da uzme obrok ako je proslo 8 sati. Ali sledecih 14 dana primenjivati isti odnos i količinu kao i u tom period pre teljenja, a zatim postepeno povećavati količinu hraniva. Tek posle 30 dana od teljenja, krava je spremna da dobije pun obrok.”
Prisutnim gradjanima prikazan je tabelarni primer ishrane jednog grla.
Sa napomenom da debela krava ne znači istovremeno i zdrava krava, i da o tome treba voditi računa, g. Dragan je završio svoje izlaganje.
D) ZADRUGA
“Sledeći principe ‘NORVEŠKE ZADRUZNE ORGANIZACIJE’, u Srbiji je već osnovano desetak poljoprivrednh zadruga . Neke od tih su “BAC”. “RESNIK”, “SRBOBRAN”…,počeo je svoje izlaganje g. Vladica Gavrilović. “Od 4,5 miliona stanovnika, na površini od oko 300.000 kilometara kvadratnih,u Norveškoj je u u poljoprivredne zadruge uključeno oko 5% stanovništva, a od toga 3% se direktno bavi poljoprivrednom proizvodnjom. To je nekih 60.000 domaćinstava sa ukupno 120.000 ljudi udruženo u zadruge, a od tog broja samo nekih 2.000 je broj direktora i pedagoga, ostalo su direktni proizvodjači.Godišnje se proizvede oko 1.500 miliona litara mleka!
U jednu veliku Zadrugu udruženo je 14 manjih iz svih sektora poljoprivrede. Jedna Zadruga udružuje one koji se bave cvećarstvom, druga mesom i mesnim preradjevinama,zatim mlekom i tako dalje…”
Zatim nam je g. Vladica predočio i principe Zadrugarstva:
1. Dobrovoljno i otvoreno članstvo
2. Demokratsk kontrola ( jedan član – jedan glas nezavisno od količine udruženih sredstava)
3. Samostalno upravljanje
4. Ravnopravno ekonomsko učestvovanje
5. Obrazovanje, školovanje i informisanje
6. Saradnja izmedju zadruznih organizacija
7. Briga o životnoj sredini
Na kraju je prikazan i kratak dokumentarni film o Norveškoj.
Kraljevina Norveška jos nije član Evropske Unije.
Naši gosti su naglasili da će nam savetima pomoći i telefonom, ako je to za dati problem moguće, i pozvali nas na dalju saradnju. Opraštajući se, nezvanično su nas pohvalili kao najpazljivije slušaoce.
Ovom prilikom mi im se na svemo zahvaljujemo i verujemo da će naša polja doneti plodove našeg rada i njihovog znanja.
Priredila
Ozrenka Milojković
