Specijalna bolnica "Sokobanja" danas je svečano proglasila završenim radove na izgradnji "Staze zdravlja i rekreacije" oko zgrade "Novog zavoda". Stazu zdravlja i rekreacije svečano je otvorio direktor NZS Dejan Jovanović. Reč je o javnom radu, u oviru koga je, takodje, uredjen ulaz u Bolnicu i postavljena ograda oko bolničkog prostora.
24.12.2010. VEST – Staza zdravlja i rekreacije svečano je otvorena danas - Vesti Soko TV 24.12.2010.godine
Specijalna bolnica "Sokobanja" danas je svečano proglasila završenim radove na izgradnji "Staze zdravlja i rekreacije" oko zgrade "Novog zavoda". Stazu zdravlja i rekreacije svečano je otvorio direktor NZS Dejan Jovanović. Reč je o javnom radu, u oviru koga je, takodje, uredjen ulaz u Bolnicu i postavljena ograda oko bolničkog prostora. Zarade angažovanih radnika i deo sredstava za nabavku materijala finansirani su preko Nacionalne službe za zapošljavanje, a ostatak sredstava obezbedila je Specijalna bolnica ‚‚Sokobanja" iz sopstvenih prihoda. Izgadnja "Staze zdravlja" proistekla je iz potrebe za afirmacijom zdravstveno-banjskog turizma. Ona omogućava dopunjavanje ponude sa aspekta wellness turizma u banjama, u skladu sa strategijom razvoja Republike Srbije i strategijom razvoja Opštine Sokobanja. "Staza zdravlja", duga 1.200 metara, namenjena je rekreaciji i šetnji bolesnih i zdravih osoba, sa programom rekreacije koji izvode stručna lica, uz nadzor lekara, sestara i fizioterapeuta. Tokom svečanosti prezentovana su najznačajnija postignuća Specijalne bolnice tokom ove i prethodnih godina, zatim proširenja sfere indikacija za produženu rehabilitaciju reumatskim oboljenjima, a svakako je pažnja posvećena i najznačajnijim investicijama.
24.12.2010. V E S T – Legalizacija
Država će besplatno legalizovati samo one objekte koje su građani gradili iz nužde, a ne vile, privredne objekte i zgrade za prodaju, kaže ministar Dulić.Ako Vlada donese odluku o besplatnoj legalizaciji, to ne znači da će svi vlasnici prijavljenih objekata moći da ih legalizaciju uz popuste ili besplatno.To će važiti samo za one koji su, kako kaže ministar Oliver Dulić, iz nužde kuće gradili nelegalno. U svakom slučaju, novi četvrti model legalizacije neće biti predstavljen pre kraja januara, kada bi trebalo da budu razmatrane izmene Zakona o planiranju i izgradnji. Sadašnji, treći pokušaj legalizacije praktično je već propao - legalizovano je svega 5 odsto prijavljenih objekata.Jedan od razloga neuspeha jeste i cena legalizacije - razlikuje se od opštine do opštine, u nekim manjim gradovima viša je nego u Beogradu ili Nišu. U resornom ministarstvu računaju da se naredne godine završi legalizacija, ali to uz popust ili besplatno neće moći da urade svi. Ministar za prostorno planiranje Oliver Dulić kaže da država neće besplatno da legalizuje vile, privredne objekte i zgrade za prodaju."Potrebno je da se po najnižoj mogućoj ceni legalizuju objekti gde žive ljudi koji krpe kraj s krajem", kaže ministar Dulić i dodaje da neće moći da se legalizuju objekti građeni na tuđem zemljištu, na klizištu, u zaštićenim prirodnim ili kulturnim dobrima.
24.12.2010. V E S T – Državno i privatno
U državnoj firmi se upola manje radi nego kod privatnika, a plata je 30 odsto veća nego u privatnoj firmi gde se dnevno u proseku radi više od sedam sati. Kada se na to dodaju redovni doprinosi, manje stresa i mesec dana odmora, jasno je zašto je atraktivnije raditi kod države. Prema poslednjim istraživanjima CeSID-a, većina mladih bi volela državu za poslodavca. "Ljudi su spremni da se odreknu ako treba i veće plate zarad sigurnosti. Raditi u državnoj upravi znači i redovno dobijati platu i socijalno, penziono i zdravstveno osiguranje. Redukcija državne uprave je nešto neminovno, ali pitanje je kako će se to uraditi", kažu u CeSID-u. U Uniji poslodavaca Srbije (UPS) podsećaju da ljudi u mnogim opštinama i nemaju drugi izbor nego da priželjkuju posao u državnoj firmi. "Apsurd je to da nam je privreda u mnogim opštinama na jugu u takvom stanju da nema slobodnih radnih mesta van državnih firmi. Malo je uspešnih domaćih firmi van državnog sektora, sve je to na nivou stranih kompanija, dok ostale firme veoma loše posluju, pa su i plate loše", kaže Nebojša Atanacković, generalni sekretar UPS-a. On dodaje da je država najodgovornija jer ne suzbija sivu ekonomiju, daje velike plate, a prodavala je firme lošim preduzećima koja sve češće smanjuju broj radnika.
24.12.2010. V E S T – Isplata penzija
Isplata drugog dela novembarskih penzija počela je danas za korisnike koji penzije primaju preko tekućih računa, najavio je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO). Penzioneri koji penzije dobijaju na kućnu adresu mogu da očekuju poštare od ponedeljka 27. decembra, a isplata će trajati pet dana, rečeno je u fondu PIO. Isplata primanja danas je počela za oko 1,3 miliona penzionera iz kategorije bivših zaposlenih. Prosečna penzija ove grupe korisnika je 21.700 dinara. Za penzionere iz kategorije bivših zaposlenih koji su deo radnog staža ostvarili u inostranstvu danas počinje i isplata jednokratne pomoći Vlade Srbije od 5.000 dinara. Uslov je da zbir domaćeg i inostranog dela penzije ne prelazi 30.000 dinara. Time se završava celokupna isplata jednokratne pomoći za penzionere svih kategorija (bivši zaposleni, poljoprivredni i samostalne delatnosti) koji nemaju primanja veća od 30.000 dinara. Isplata je počela sredinom oktobra.
24. 12. 2010. VEST: RIBOLOVAČKE DOZVOLE
Novi Zakon o ribarstvu doneo je i novine što se tiče ribolovačkih dozvola.Svi oni koji su ove godine pecali i koji su kupili ribolovačku dozvolu uz dozvolu su dobili i karton evidencije ulova. Oni će ako nameravaju da i naredne, 2011. godine kupe ribolovačku dozvolu imati obavezu da evidenciju ulova predaju i potpišu formular-što je jedan od uslova da izvade novu dozvolu. Ovo se odnosi na sve kategorije ribolovaca. Prema novom Zakonu, nove kategorije: stariji ribolovci, žene ili omladinci koji su ove godine platile punu cenu dozvole, imaće mogućnost da, pošto je izašla nova uredba, plate samo članarinu u iznosu od 900dinara., saznajemo od predsednika USR "Moravica", Aleksandra Jankovića. Inače ribolovačka dozvola za 2011. godinu koštaće kao i prošle godine, s tim što će članarina biti nešto skuplja, tako da će ukupna cena za seniore: kategorija od 18 do 65 godina, iznositi 5 500dinara: 4600-ribolovačka dozvola i 900din. Članarina, za II kategoriju: žene, lica starija od 65 godina i lica od 14 do 18 godina, plaćaju dozvolu 2 300dinara i članarinu 900dinara, kaže Janković. Od prošle godine, postoji i nova kategorija: lica sa teškim telesnim oštećenjima, invalidna lica i ratni i vojni invalidi. Za njih je cena dozvole simbolična i iznosi 100dinara.
