O postu i blagočašću

Posredstvom posta - piše starac Pajsije Svetogorac - čovek se pretvara u jagnje, u jagnješce. Ako se, pak, pretvara u zver, to znači, samo, jedno od ovo dvoje: ili da podvig koji je prihvatio prevazilazi njegovu snagu, ili da ga je prihvatio usled gordosti i da usled tog ne dobija božansku pomoć...
Postom čovek pokazuje svoju dobru volju. Usled blagočašća, on prihvata podvig, askezu i Bog mu pomaže u tom. Međutim, ako čovek prisiljava samog sebe i kaže: "Šta da radim? Evo, opet je petak i treba da postim", on, onda, muči samog sebe. Ako, pak, pronikne u smisao posta, i ako post upražnjava zbog ljubavi prema Hristu, on će se tom postu radovati. "Na taj dan", razmišlja takav čovek, "Hristos je bio razapet i Njemu nisu dali čak ni vodu da pije, nego su ga napojili ljutim octom (sirćetom). Ni ja, danas, čitavog dana, neću piti vodu". Ako tako postupi, čovek će u sebi osetiti veću radost nego onaj koji pije najbolje osvežavajuće napitke.
Evo, pogledaj, mnogi mirjani ne mogu da izdrže strog post ni na Veliki petak. Mogu, međutim, da sede na platou ispred nekog manastira i da proglase da štrajkuju glađu - usled tvrdoglavosti ili istrajnosti - da bi se nečeg domogli. Đavo im daje snagu za to jer je to što oni čine - samoubistvo. Drugi, opet, kad dođe Vaskrs, gromoglasno pevaju: "Hristos vaskrse!", misleći pri tom kako će se sad dbro najesti. Ovi ljudi podsećaju na Judejce koji su hteli da proglase Hrista za cara, pošto ih je nahranio u pustinji (v. Jn. 6; 5-15).
A sećate li se šta govori prorok: Nek je proklet koji s nemarom tvori delo Božje (Jer. 48; 10). Jedna je stvar ako je čovek raspoložen za post, ali ne može da posti zato što će mu, ako ne bude jeo, podrhtavati noge, što će se onesvešćivati i slično. Drugim rečima, njegova snaga i njegovo zdravlje ne dopuštaju mu da posti. Druga je stvar ako čovek ne posti, a ima snage za to. Gde ćeš, tu, pronaći raspoloženje za post? Naprotiv, ožalošćenost i ogorčenje onog čoveka koji hoće, ali ne može da se podvizava, zamenjuju mnoge podvige i on ima veću platu nego onaj koji ima snage i podvizava se. Naime, onaj koji ima snagu i podvizava se, oseća i neko zadovoljstvo.
Danas je, na primer, dolazila jedna nesrećna žena, stara 55 godina. Plakala je jer ne može da posti. Muž se razveo od nje. Imala je jednog sina koji je doživeo nesreću i poginuo. Majka joj je takođe umrla i ova žena nema krov nad glavom ni komadić hleba. Dešava se da ova ili ona poznanica odvede ovu ženu u svoju kuću gde joj daju neki posao. "Na savesti mi je teško breme, oče", rekla mi je ova nesrećnica, "jer ja ništa ne radim . Najgore od sveg mi je što ne mogu da postim. Jedem ono što mi daju. Ponekad, sredom ili petkom, još mi i daju posno jelo, ali češće dobijam mrsnu hranu i prinuđena sam da je jedem jer, ako ne jedem, gubim snagu i ne mogui da stojim na nogama!"
Prema tom, čovek mora da motri na sebe. Ako vidi da nema dovoljno sange, nek više jede. "Odredi, sebi, meru", rekao je prepodobni Nil Posnik.
Ako čovek poseduje prostodušnost i smirenje, on prima blagodat Božju, smireno posti i božanski se hrani. On, tad, poseduje božansku silu i u vreme dugotrajnih postova on raspolaže "zalihom istrajnosti".

oOo