SVETI LUKA O ISUSOVOM ROĐENJU:: Gledam kako iz Nazareta Marija i Josip polaze na put dug tri dana hoda. Marija je u poslednjem stadijumu trudnoće.
CITAT:
"Gledam kako iz Nazareta Marija i Josip polaze na put dug tri dana hoda. Marija je u poslednjem stadijumu trudnoće. Siromašni su. Verojatno je Marija sedela na magarcu. Idu u Vitlejem da se upišu prema Cezarovoj zapovesti i da plate porez. Cezar ima svojih planova, a Bog svojih... Pratim ih na putu, u dolasku u Vitlejem, mesto Isusovog rođenja: štalu, pećinu, njen oblik, veličinu... Verovatno je hladna, zapuštena, prljava, smrdljiva, po uglovima puna paučine...
Molim unutarnju spoznaju Gospodina koji je postao čovek zbog mene – da ga više uzljubim i punije nasledujem.
Gledam osobe: našu Devicu Mariju i njezina zaručnika Josipa, malog Isusa. Gledam mladu Majku kako se nadvija nad svoje čedo, uzima ga svojim rukama i grli ga... Dete koje je i Čovek i Bog, Bogomladenac, nalazi se u zagrljaju svoje Majke! Nije li ovo malo Dete Božji poljubac čitavom čovečanstvu? To je bila želja svih vekova, svih pokolenja sveg stvorenog na Zemlji! Gledam Josipa koji čitavo svoje biće ugrađuje u Isusovo delo.
Biću spreman poslužiti svete osobe u njihovim potrebama, s najvećom odanošću, poštovanjem, radošću i ljubavlju... i razmišljati... Ne dešavaju li se sve velike stvari na tako skroman način? Nije li Kraljevstvo Nebesko kao zrno gorušično, manje od sveg semenja, a razraste se u stablo...? Ne zbiva li se tako i s Kraljevstvom Nebeskim u mom srcu?
Slušam, zamišljam šta govore na putu, u Vitlejemu, u štalici... Približavam se Majci, razgovaram s njom. Molim je da svi moji susreti sa živim Isusom budu puni vere, ljubavi, predanja. Molim je da mi stavi na ruke svoje Dete, mog Spasitelja, da ga privinem na svoje srce, da ono bude Srce mog srca. Gledam malo dete Isusa kako me promatra svojim dečjim očima i govori mi: "Iz ljubavi prema tebi, rodio sam se u ovoj jadnoj štalici. Radi tebe sam ostavio svoje Božansko Veličanstvo i spustio se ovako nisko da te spasim. Daj mi svoje čoveštvo, a ja ću ti dati svoje Božanstvo. Daj mi svoje vreme, a ja ću ti dati svoju Večnost. Daj mi svoje slabo telo, a ja ću ti ga preobraziti u Vječnu mladost. Daj mi svoje slomljeno srce, a ja ću ti dati ljubav svoga Božanskog Srca. Daj mi svoje ništavilo, a ja ću ti dati Sve, svoj Božanski život!"
Već pre svog rođenja, Isus je bio odbačen od ljudi koje je došao spasiti. Rodio se u neljudskim uslovima: u štali! Položen je u jasle, na slamu. Tako je Bog došao na svet. Od tad, brojimo godine nove ere, Isusove Ere. Onda ću doći Josipu koji Mariji i Isusu služi u poniznosti, nezapaženosti i povučenosti i moliti ga da i ja svoju životnu misiju ostvarujem u nesebičnom ugrađivanju u Hristovo delo spasenja u duhu malenosti, tiho, neprimetno, nezapaženo, skromno, povučeno, ponizno.
Gledam i razmatram ono što svete osobe rade i što im se dešava: na putovanju, u teškoćama koje ih prate, pri dolasku u Vitlejem. Slušam kako građani tog grada odbijaju Mariju i Josipa jer su siromašni, jer je ona u drugom stanju, jer je Josip potomak Davidov, a tim i opasnost zbog Herodovih špijuna. Zato se Isus rađa u najvećem siromaštvu, u štali. Posle će, iza bezbrojnih napora, gladi i žeđi, posle žege i studeni, pravda i kleveta umreti na krstu, a sve to radi mene... Molim Isusa da razumem zašto je odabrao siromašan način života, da ga i ja zavolim više nego sve blago na Zemlji; da Isusa uvek nosim u srcu znajući: "Da se Isus i hiljadu puta rodi, ako se ne rodi u mom srcu, ništa mi ne koristi!"
"Jevanđelje" propoveda siromasima: «Lakše će kamila kroz iglene uši, nego bogataš u Kraljevstvo Božje?» «Kad se oko tela gomila bogatstvo, oko duše se gomilaju gresi.»
Isus je postao siromašan - da nas obogati svojim bogatstvom. Ako prihvatim njegovo siromaštvo, On mi poklanja svoje Božansko bogatstvo.
