BOŽIĆ:: Isusa, Sina Božjeg, rodila je Devica Marija, uz pomoć svog zaručnika Josipa u gradu Vitlejemu.
Nova godina je došla,
stara iz sećanja bledi,
Božić je, Božić, dan, najradosniji;
zato ti, dušo, blaga, od srca želim
da imaš sve... što vredi...
U godini, ovoj, Novoj,
nek te zdravlje najbolje služi,
sreća nek ti darove nosi,
lepe, lepše i najlepše,
raduj se novom letu i
da nema mesta tuzi -
radost da vlada oko tebe i
u tvom srcu...
Božić je, Božić, dan najradosniji...
Po daru mira i ljubavi,
nek te blagoslov svud prati,
osmehom obraduj bližnje -
nov život se rađa -
jer život ne može stati!...
Ovim predivnim stihovima - začudo, nepoznatog pesnika - započinjemo "priču" o Božiću. Vaskrs jest najveći hrišćanski praznik jer je u osnovi naše vere vaskrsenje Isusa Hrista, ali je i Božić najradosniji naš praznik - zbog njegovog rođenja, a slavi se 7. januara svake godine.
oOo
Isusa, Sina Božjeg, rodila je Devica Marija, uz pomoć svog zaručnika Josipa u gradu Vitlejemu. Car Avgust, zapovedio je popisivanje stanovništva pa su Josip i Marija pošli na putovanje. Zbog gužvi nisu mogli naći mesto u konačištima i zato su, na kraju, završili u štali, okruženi domaćim životinjama, gde se Isus rodio...
Na Badnji dan se obično jede riba jer je post. Posle večere, odlazilo bi se na tradicionalnu večernju službu, do duboko u noć, kad bi se dočekao Božić...
Iako je kićenje božićne jelke star običaj, koren je uhvatio tek od sredine 19. veka, uglavnom pod uticajem nemačke tradicije. Bez obzira na to što kićenje jelke (u zapadnim krajevima bora) nije bilo rašireno, kuće su se na Badnji dan kitile cvećem i poljoprivrednim plodovima, a naročito zelenilom; to su najčešće činila deca. U početku su se kitila listopadna stabalca a kasnije zimzelena, i to voćem, najčešće jabukama, ali i šljivama, kruškama kao i raznim kolačićima i ukrasima izrezanim od hartije, često su to bili venčići, lančići, trake i slično. Čest i lep nakit, bili su "pozlaćeni" orasi i lešnici, stavljale su se svećice - simboli nade i božanstva. Kasnije su se stavljali i komadići vate, voska ili hartije koji su označavali sneg na jelki. Bogatiji su imali posebne figurice i ukrase. Ispod jelke, redovno se stavljaju jaslice, izrađene najčešće od drveta. U početku su bile samo u crkvama i kod imućnijih ljudi, a često je postojalo "takmičenje" ko će napraviti lepše jaslice.
Danas Božić slave i mnogi nehrišćani kao tradicionalan porodični praznik i primaju se prigodni pokloni. Uz proslavljanje Božića, razvili su se brojni običaji kao kićenje božićnog drveta, badnjaka, na Badnji dan, odlaska na liturgiju, pevanje božićnih pesama i davanje i primanje božićnih poklona.
U raznim zemljama, božićni običaji su različiti. Ima, tu, i zanimljivosti i neobičnosti. Na primer...
* U Japanu se slavi Božić po uzoru na zapadne zemlje, iako Japan nije hrišćanska država. Važniji praznik od Božića jest Nova godina, a razlog za božićno slavlje je službeni nacionalni praznik zbog rođendana vladajućeg cara Akihita, 23. decembra.
* Na Tajvanu, Božić je neslužbeno bio slavljen budući da je slučajno tog dana, 25. decembra 1947, potpisan ustav Republike Kine koji se svake godine slavio kao nacionalni praznik. Od 2001, ukinut je taj praznik, ali se Božić, ipak, ponegde, neslužbeno slavi.
* U Meksiku ljudi idu od vrata do vrata čestitajući (kao oni prvi koji su posetili malog Isusa), a katkad ih pozovu u kuću gde učestvuju u razbijanju jedne vrste šarenog "paketa" na užetu ispunjenog slatkišima - piñata.
* U Venecueli se deca bude i vide da nedostaje slama koju su ostavili pored kreveta prethodne večeri, a umesto nje, nalaze poklone. Deca veruju da su te poklone ostavili Mudraci i njihove kamile. Ako imaju crnu mrlju na obrazu, to znači da ih je etiopski kralj Baltazar, jedan od Mudraca, poljubio dok su spavali.
* U Australiji i zemljama istog podneblja, Božić se slavi usred leta zbog vremenske razlike između Zemljinih hemisfera.
* U Finskoj se Deda Mraz naziva Joulupukki što prevedeno znači "božićna koza". Ime mu verojatno dolazi otud što su se svečari u pradavana vremena oblačili u kozju kožu obilazeći kuće i jedući ostatke od božićnih jela.
SVEDOČENJE PO SVETOM LUKI
Prema Jevanđelju po Luki, anđeo Gavrilo je nagovestio Mariji da je ona izabrana i da će biti majka Isusa, Sina Božjeg. U toku vekova, ljudi su iščekivali dolazak obećanog Spasitelja. Marija je pristala: „Evo službenice Gospodnje, nek mi bude po riječi, tvojoj (Lk 1,38)” i začela Isusa po Duhu Svetom, bez ljudskog udela. Isus se rodio da ljude pomiri s Bogom. U jednoj osobi, spojio je ljudsko i božansko. Isus - Bogočovek. Marijin zaručnik Josip, prema običajima tog vremena, mogao je napustiti Mariju, ali pošto je u snu saznao Božji plan, odlučio je uzeti Mariju za svoju ženu. Za vreme trudnoće, Marija je posetila svoju rođaku Elizabetu koja će ubrzo roditi Ivana Krstitelja.
Prema Novom zavetu, Isus se rodio u judejskom gradu Vitlejemu, u Palestini, za vreme vladavine rimskog cara Avgusta i judejskog kralja Heroda. Prema svetom Luki, Josip i Marija su morali da putuju iz svog grada Nazareta u Vitlejem, radi raspisanog i obaveznog popisa stanovništva. Devica Marija, rodila ga je u štali, jer u konačištima nije bilo slobodnog mesta. Tu su ga posetili pastiri koju su u onom kraju čuvali ovce. Prema svetom Mateju, Josipa i Mariju su, kad se rodio Isus, posetila tri Kralja s istoka i darovali mu tri dara: tamjan (kao Bogu), zlato (kao Kralju) i plemenitu mast, smirnu (kao Čoveku). Oni su predstavnici paganskih naroda koje je Bog pozvao u svoje Kraljevstvo, tim što im je najavio rođenje Spasitelja sveta...
Od godine Isusovog rođenja, računa se hrišćanska era (po novijim proračunima, Isus je rođen nekoliko godina pre!). Hrišćansko brojanje godina, uspostavio je kaluđer Dionisije Mali u 6. veku naše (nove) ere, to jest ere posle Hrista. Tačan datum rođenja nije poznat, ali se tradicionalno uzima 25. decembar po gregorijanskom ili 7. januar po julijanskom kalendaru.
RANI ISUSOV ŽIVOT
Odrastao je u jevrejskoj porodici, u Nazaretu, pa se u jevanđeljima naziva i Isusom iz Nazareta ili Isusom Nazarećaninom, što je pogrešno jer je Isus rođen u Vitlejemu a odrastao je u Nazaretu. O njegovom zanimanju postoji više teorija koje se, uglavnom, vežu za zanimanje njegovog poočima Josipa, oko kog, takođe, postoje nedoumice, naime, grčka riječ techton, u prevodu tesar, znači i graditelj, ali ne precizira kojim materijalom. Prema tom, Josip, Isusov poočim, mogao je, na primer, biti i graditelj i u kamenu, to jest kamenorezac, što je teorija koju zastupa deo teoretičara. Majka mu je bila Marija.
O Isusovom životu do njegove tridesete godine života, ne zna se, mnogo. Proveo je te godine - ne malo - u zavidnoj poslušnosti, vrednom radu i usrdnoj molitvi. Kad je imao četrdeset dana, prikazan je Bogu, u hramu, u Jerusalimu. Isusa je u naručje uzeo starac Šimun kom je Bog obećao da neće umreti dok ne vidi Spasitelja. Uz njega, bila je i starica Ana. Obrezan je kao znak pripadnosti jevrejskom narodu. S Josipom i Marijom, bežao je u Egipat, zbog Herodova pokolja svih dečaka u dobu do dve godine u Vitlejemu i okolini. Već i samo to je nagovestilo da će Hristov život biti u znaku progonstva.
U Egiptu su živjeli do Herodove smrti, kad su se vratili u Nazaret. Povratak iz Egipta, podseća na povratak izraelskog naroda iz ropstva u Egiptu. Kad je Isus navršio dvanaest godina, po propisu zakona o praznovanju Pashe, s Marijom i Josipom je išao u hram, u Jerusalim. Ostao je u hramu i posle njihovog povratka kući. Našli su ga posle tri dana kako u hramu raspravlja s učiteljima i pismoznancima.
ISUSOVO JAVNO DELOVANJE
Posle krštenja u reci Jordanu i iskušenja u pustinji, počinje Isusovo javno delovanje u Galileji, Judeji i Jerusalimu. Povremeno je zalazio i u paganske krajeve (Tir, Sidon, Dekapol, Cezareja Filipova). Tad mu je bilo 30 godina i to je vreme 15. godine vladavine rimskog cara Tiberija. Jovan Krstitelj, krstio je Isusa. On je navestio njegov dolazak propovedajući u judejskoj pustinji. Prema Jevanđelju po Marku, prilikom Isusovog krštenja, otvorilo nebo i sišao je Duh Sveti u obliku goluba i čuo se glas Nebeskog Oca:
„Ovo je Sin moj ljubljeni, u njemu mi sva milina (Mk 1, 11)”.
Četrdeset dana, proveo je u pustinji, gde nije ništa jeo. Đavo ga je tri puta lukavo iskušavao, ali Isus ga je svaki put lako i nadmoćno odbio. Đavo ga je napadao, da iskuša njegovu poslušnost u poslanju koje mu je Bogom povereno.
Isus je imao družinu učenika koji su s njim putovali, od kojih je izabrao dvanaest apostola. Posle tog, izabrao je drugih sedamdeset dva i poslao ih po dvoje, pred sobom, u svaki grad, kud je planirao ići. Objavio je svoje veliko i moćno učenje svima koji su ga slušati. Često je govorio u jasnim živim slikama, u prirodnim poređenjima, rado i vešto ističući primere iz svakodnevnog života, jednostavno i razumljivo, tako da su i obični neuki ljudi lako mogli shvatiti svaku njegovu reč i misao. Među najpoznatijim pričama je, na primer, i ona o rasipnom sinu. Činio je mnoga čuda, kako bi potvrdio da je Mesija.
Prvo čudo je bilo na svadbi u Kani Galilejskoj, kad je vodu pretvorio u vino.
Zauzimao se za obespravljene ljude koje su pripadnici viših slojeva, fariseji i saduceji, izbegavali i prezirali. Lečio je bolesne, slepe i gluve, gubavce, padavičare, oduzete, pomagao siromasima, grešnike je obratio, hodao je po vodi, isterivao zle duhove iz opsednutih ljudi, a jednom je i oživeo Lazara koji je, već, bio mrtav. "Ustani, Lazare!" - rekao je i Lazar je, s odra, ustao. Lečio je samo neke ljude jer on nije došao iskoreniti sva zla sveta, nego da oslobodi čovjekovu dušu od ropstva greha - da ga spasi.
MARIJA - BOGOMAJKA
Prema Novom zavetu, Marija (aramejski מרים Maryām "gorka"; arapski مريم (Maryam); Grčki Μαριαµ, Mariam, Μαρια, Maria) je bila majka Isusova. Sveta Marija, Blažena Devica Marija i Bogorodica (grčki Theotokos Θεοτόκος) su tradicionalni nazivi koje koriste pravoslavci, katolici i ostali da opišu Mariju.
Prema Jevanđeljima, živela je u Nazaretu, u pokrajini Galileji. Na aramejskom, njenom maternjem jeziku - prema tom i Isusov jezik je aramejski - zvala se Mirjam. Stupila je u brak s Josipom i začela Isusa, Sina Božjeg - na čudesan i jedinstven način - po Duhu Svetom, pa ga odgajala s Josipom, Isusovim poočimom. U svim jevanđeljskim tekstovima, Marija je u prvom redu Isusova majka. To je njena uloga u istoriji spasenja. Hrišćani je iz poštovanja zovu Blažena Devica Marija. U toku vekova, razvile su se mnoge marijanske pobožnosti, molitve, pesme, od kojih je najpoznatija molitva Zdravo Marija. Marija se više puta ukazala ljudima dajući poruke.
U Novom zavetu piše malo o Marijinom ranom životu. U Bibliji se ne navode imena njenih roditelja. Iz drugih izvora i tradicije, zna se da se oni zovu Joakim i Ana. Po legendi, dugo nisu mogli imati dece, molili su se Bogu i Ana je rodila Mariju u podmakloj starosti. Katolici veruju da je Bog unapred izabrao Mariju, da bude Bogorodica i da je Marija od prvog trenutka svog postojanja bila slobodna od istočnog greha te bilo kog ličnog greha - jer je od Boga dobila posebne milosti. U trećoj godini, roditelji su je prikazali Bogu. Marija je bila rođaka Elizabete, žene jevrejskog sveštenika Zaharije iz roda Abijina (Lk 1,5). Oni su roditelji Jovana Krstitelja, Isusovog preteče. Marija je živela s roditeljima u Nazaretu, u Galileji. Upoznala se s Josipom iz Nazareta koji je bio kraljevskog roda, potomak kralja Davida, ali je bio siromašan tesar, pravedan i pošten mladić. Sklopili su vereništvo za devičanski brak. Marija je želela da bude devica i u braku, a Josip je to prihvatio. Pre svadbe, živeli su odvojeno i u to vreme, Bog je poslao anđela Gavrila Mariji u Nazaret. Anđeo je pozdravi riječima:
"Zdravo, Marija, milosti puna! Gospod s tobom! (Lk 1,28)"
Marija je zbunjeno razmišljala kakav je to pozdrav. Anđeo je nastavio i preneo joj Božju poruku:
"Evo, Marija, začećeš i rodićeš sina i nadenućeš mu ime Isus. On će biti velik i zvaće se Sin Svevišnjeg. Njemu će Gospod Bog dati presto Davida, oca njegova, i kraljevaće nad domom Jakovljevim u veke i njegovu kraljevstvu neće biti kraja. (Lk 1,32-33)"
Marija je obećala Bogu devičanstvo i nije imala polne odnose s Josipom pa je pitala anđela:
"Kako će to biti kad ja svog muža ne poznajem? (Lk 1,34)"
Gavrilo joj je objasnio da će začeti od Duha Svetog i dao joj primjer njene rođake Elizabete, koju su smatrali neplodnom pa je Božjom pomoći začela sina u dubokoj starosti. Marija je poverovala i pristala:
"Evo službenice Gospodnje, nek mi bude po tvojoj reči! (Lk 1,38)"
Vjeruje se da je tad Marija začela Isusa. Bog je želeo njen slobodan pristanak.
MARIJA POHODI ROĐAKU ELIZABETU
Marija je pohodila rođaku Elizabetu koja je bila trudna (Lk 1,39). Pri susretu Elizabete i Marije, Elizabeti je zaigralo dete u utrobi. Tako je to bio i "susret" njihovih sinova - Isusa i Jovana Krstitelja. Elizabeta, oplođena Duhom Svetim, povikne:
"Blagoslovena, ti, među ženama i blagosloven plod utrobe, tvoje! (Lk 1,42)".
Hvalila je Mariju jer je poverovala. Posle toga, Marija je izrekla hvalospev Bogu:
"Veliča duša moja Gospoda, klikće duh moj u Bogu, mom Spasitelju, što pogleda na neznatnost službenice svoje: odsad će me, evo, svi naraštaji zvati blaženom... (Lk 1,46-55)".
Marija je pomagala Elizabeti, a posle tri meseca, vratila se kući.
Josip je tad primijetio da je Marija trudna. Našao se u velikom iskušenju. Marija je ćutala i nije mu objasnila šta se desilo. U to vreme, za neveru - neki su bili i kamenovani. Josip je odlučio da će potajno napustiti Mariju i povući se, nije želeo da Mariju kazne i osramote. Noć pre, pre nego je planirao da ode, u snu mu se ukaza anđeo Gospodnji koji mu reče:
"Josipe, sine Davidov, ne boj se uzeti k sebi Mariju, ženu svoju. Što je u njoj začeto, doista je od Duha Svetog. Rodiće sina, a ti ćeš mu nadenuti ime Isus jer će on spasiti narod svoj od greha njegovih. (Mt 1,20)"
Prema jevrejskom običaju, otac je imao pravo dati detetu ime, Josip je dobio tu čast. Josip je uzeo Mariju k sebi i verovatno su posle tog imali svadbenu ceremoniju stupanja u brak.
Približilo se vreme Isusovog rođenja. Rimski car Avgust, zapovedio je da se sprovede obavezan popis stanovništva. Svako je morao, po zakonu, da ode u grad rošenja, svojih predaka, da bi bio popisan. Marija i Josip, bili su iz roda kralja Davida pa je za njih popis bio u Vitlejemu. U Starome zavetu je prorokovano da će se Mesija roditi u Vitlejemu. Marija je osećala porođajne trudove pa su tražili smeštaj, ali su u gradu Vitlejemu svi smještaji bili dupke popunjeni, nije bilo ni jednog praznog mesta. Sklonili su se u pećinu, kraj grada, gde pastiri sklanjaju svoje životinje za nevremena. Tu je Marija rodila Isusa, povila ga u slamu i smjestila u jasle (Lk 2,7). U blizini su pastiri čuvali stada, prišao im je anđeo Gospodnji i rekao:
"Ne bojte se! Evo, javljam vam blagovest, veliku radost za sav narod! Danas vam se u gradu Davidovu rodio Spasitelj - Hristos, Gospodin. I evo vam znaka: naći ćete novorođenče povijeno gde leži u jaslama (Lk 2,10-12).
Pastiri su posetili Isusa, Mariju i Josipa, a uskoro su se njih troje smestili na bolje mesto jer se našao odgovarajući smeštaj.
Četrdeseti dan kasnije, posle Isusova rođenja, Marija i Josip prikazali su Isusa u Hramu, u Jerusailu, što je bio starozavetni običaj za novorođenčad. Prineli su žrtvu "kako je rečeno u Zakonu Gospodnjem: dve grlice ili dva golubića (Lk 2,24)". U Hramu je bio pravedan i pobožan starac Šimun kom je Duh Sveti objavio da će videti Pomazanika Gospodnjeg pre smrti. Uzeo je Isusa u naručje, blagoslovio Boga i prepoznao u Isusu obećanog Mesiju. Mariji je rekao:
"Ovaj je, evo, postavljen na propast i uzdignuće mnogima u Izraelu i za znak osporavan - a i tebi će, samoj, mač probosti dušu - da se razotkriju namisli mnogih srdaca! (Lk 2,35)"
Tim je navestio buduću Isusovu muku, Isusovo stradanje i Marijine tuge. Tamo je bila i proročica Ana, hvalila je Boga i svima pričala o Isusu...
Tri Kralja s istoka, došla su se pokloniti Isusu. Vitlejemska zvezda repatica, kometa, pokazivala im je put. Putem su bili kod jevrejskog kralja Heroda koji im je rekao da mu na povratku jave gde je Isus, da mu se i on pokloni. Herod je zapravo želeo da pogubi Isusa jer se bojao da mu ne uzme kraljevski presto. Tri kralja su se poklonila Isusu uz kog su bili Marija i Josip te su ga darovali: tamjan, zlato i plemenitu mast. Kraljevi se nisu vratili Herodu jer im je anđeo rekao Herodove planove. Kralj Herod, izdao je naredbu da se u Vitlejemu i okolini ubiju sva deca do 2 godine starosti. Nisu ubili Isusa jer je anđeo Gospodnji javio Josipu:
"Ustani, Josipe, uzmi dete i majku njegovu, bežite u Egipat i ostanite dok ti ne javim jer će Herod tražiti dete da ga pogubi." (Mt 2,14)
Put u Egipat, bio je dug i težak kroz negostoljubivu pustinju.
U Egiptu su bili izbeglice, teško su živeli.
Kad je umro Herod, anđeo je javio Josipu u Egiptu, u snu:
"Ustani, Josipe, uzmi dete i njegovu majku te pođite u zemlju izraelsku jer su umrli oni koji su detetu o glavi radili." (Mt 2,10)
POVRATAK U NAZARET
Vratili su se u Nazaret, u Galileju. Kad je Isusu bilo 12 godina, išli su u Jerusalim, u Hram. Na povratku, Marija i Josip, shvatili su da Isus nije u njihovoj blizini, mislili su da je s vršnjacima. Tražili su ga tri dana i tad ga nađu u Hramu, gde je učeno razgovarao s učiteljima. Marija ga je upitala: "Sinko, zašto si nam to učinio? Gle, otac tvoj i ja žalosni smo te tražili." A on im reče: "Zašto ste me tražili? Niste li znali da mi je biti u onom što je Oca, mog?" (Lk 2,48-49) Vratili su se u Nazaret, Isus im je nadalje bio poslušan. Josip je bio tesar, a Marija je obavljala domaće poslove. Pre nego je Isus započeo javno delovanje, Josip je preminuo u prisustvu Isusa i Marije...
Isus je prvo čudo učinio na svadbi, u Kani Galilejskoj. Tamo je bio s Marijom i učenicima. Kad je ponestalo vina, Marija je rekla Isusu:
"Vina nemaju." (Iv 2,3) On joj je odgovorio: "Ženo, što ja imam s tobom? Još nije došao moj čas!" (Iv 2,4) Posle tog, Marija je rekla poslužiteljima: "Što god vam kaže, učinite!" (Iv 2,5) I Isus je učinio prvo javno čudo - pretvorio je vodu u vino. Učenici su poverovali da je On obećani Mesija.
SVE POD NEBOM...
Svet, naš, stvoren je tako da je sve u njemu podložno promenama. Sve ima svoje lice i naličje, svoj početak i kraj, medalja ima dve strane, prema jutru je veče, prema radosti je tuga, istina i laž se nalaze na dva kraja, sve se menja, sve teče, sve pokazuje svoja dva lica, sve je u menjanju... Evo šta o tom kaže Novi zavet:
Sve pod nebom ima svoje vreme,
Vreme rađanja i vreme umiranja,
Vreme setve i vreme žetve,
Vreme bolesti i vreme lečenja,
Vreme rušenja i vreme građenja.
Vreme plača i vreme smeha,
Vreme tugovanja i vreme radovanja,
Vreme kamenovanja i sabiranja,
Vreme zagrljaja i vreme rastajanja,
Vreme traganja i vreme gubljenja,
Vreme čuvanja i vreme bacanja,
Vreme paranja i vreme šivenja,
Vreme ćutanja i vreme govorenja,
Vreme ljubavi i vreme mržnje,
Vreme ratovanja i vreme mira.
"Sveto pismo", Propovednik, 3, 638
NEK TE GOSPOD BLAGOSLOVI...
Božićno doba je i vreme da se iskažu duboke i umne misli. Neprolazne istine. Ono što je vredelo, vredi i što će navek biti vredno i neprolazno jer je sastavljeno od dobra za Čovekovu dobrobit. Nek ti dani, tvoji, dani što traju, daruju potrebnu snagu i dužnu hrabrost da ideš svojim vlastitim putem, da tražiš i nađeš onaj put koji je za tebe određen... Pa, dalje...
Nek te čuva i štiti od svih nevolja, da se nikad ne osećaš sam, napušten i bespomoćan u nevoljama...
Nek za tebe uvek nađe jedno dobro srce koje će stati uz tebe i uvek ti biti pomoć i oslonac...
Nek ti sija Njegovo Lice: nek ti bude milostiv, nek ti obilno udeli svoje milosrđe...
Nek ti daruje otvorene oči i uši... da sve vidiš i sve čuješ... Kroz život idi umom, svojim, i srcem, svojim, a ne, samo, nogama...
Da i u neuglednim i na prvi pogled nevažnim stvarima svakidašnjice uvek prepoznaješ njegova božanska dela i čudesa...
Nek ti Isus udeli mir i spasenje...
Nek te ne uznemiruju niti zbunjuju hvala i kuđenje drugih... prolazni su...
Nek ti daruje unutrašnju snagu i sigurnost i otkrilje da strah ne bude tvoj stalan pratilac nego da ga se oslobodiš...
Nek ti svaki dan daruje radosno srce, osmeh na usnama i obrazima, onakav osmeh koji druge smiruje i oslobađa... potrudi se... o, Čoveče...
I nek ti podari dar da i sebe samog ne uzimaš preozbiljno, da se možeš i na svoj račun nasmejati...
U tamnim trenucima života, nek ti pošalje svoju zvezdu koja će te pratiti,
u žalosti tešiti a u radosti podržavati...
Nek ti daruje dovoljno mira i sna...
Nek ti ne nedostaju i izazovi, velike ideje i radosna životna iznenađenja...
Nek bude uz tebe uvek svojim blagoslovom...
Nek te okruži svojom prisutnošću u kojoj možeš rasti i sazrevati...
Nek ti pomogne da pronađeš svoj put i snagu da na njemu ostaneš i opstaneš...
Tako nek te sačuva Gospod, tvoj Bog, koji te je pozvao u život...
I koji hoće da živiš i budeš srećan!
Amin!
POLOŽAJNIK
To je prva osoba koja tog Božićnjeg jutra uđe u našu kuću. Polažajnik, po opštem verovanju, donosi sreću porodici koju poseti. Zato se pazi da „Položajnik" bude dete koje ima čisto, bezazleno srce ispunjeno ljubavlju. Ali, razume se, „Polažajnik" može biti i odrastao čovek, komšija, tj., sused, bliži ili dalji, rođak, namernik. Da „Polažajnik" bude dete, naročito su uticale reči Spasiteljeve: „Zaista, zaista vam kažem, ako se ne povratite i ne budete kao dete, nećete ući u carstvo nebesko. Koji se, dakle ponizi kao dete taj je najveći u carstvu nebeskom. „Ko primi dete u ime moje, mene prima" (Mt 18, 3—5). Mi „Polažajnika" na Božić primamo kao samog Gospoda koji svojim rođenjem u sve kuće ljudske donosi mir i dobru volju. Naš „Polažajnik" pazi da desnom nogom prekorači preko kućnog praga i da pozdravi ukućane: „Mir Božji, Hristos se rodi!" ili, ređe, „Srećan vam Božić!", na šta mu, obično domaćica, odgovara: „Vaistinu se rodi" i „I tebi srećan da Bog da!" Onda ga pospe žitom iz sita i privede vatri u koju on ubacuje novčić i badnjakom (grančicom od badnjaka) počinje da džara po vatri, ali tako da iz vatre i badnjaka pršte varnice na sve strane dok on blagosilja:
„Koliko varnica, toliko sreće u domu!", „Koliko varnica, toliko parica!", „Koliko varnica, toliko jaganjaca u toru", „Koliko varnica, toliko napretka u dobru", „Najviše zdravlja i veselja, daj, Bože!", itd. U narodu ima mnogo običaja u vezi s „Polažajnikom" i badnjakom, ali ovo je bitno, zajedničko, najvažnije i važno je u celom našem srpskom narodu.
BOŽIĆNA ČESNICA
A onda - 7. januara - dolazi Božić!...
"Nema dana bez očinjeg vida,
Niti prave slave bez Božića!"...
Od ovog dana Hristovog rođenja započinje u istoriji hrišćanska era i od tog dana hrišćanski narodi, a i ostali mnogobrojan svet (doduše, ima izuzetaka!), počinju brojati godine.
Za spomen rođenja Hristova, još od apostolskih vremena, ustanovljen je veliki praznik - Božić. Sveti Jovan Zlatousti kaže da je Božić izvor svih hrišćanskih praznika, jer da nije bilo Hristovog rođenja, ne bi bilo ni krštenja, ni vaskrsenja, ni drugih hrišćanskih praznika, velikih i malih.
Božić se od početka nije praznovao istog dana već je tek u četvrtom veku, u vreme cara Arkadija, uvedeno da se Božić praznuje odvojeno od Bogojavljenja i da se praznuje 25. decembra po novom, gregorijanskom kalendaru ili 7. januara po starom, julijanskom kalendaru. Tog istog dana, Rimljani su imali praznik slavljenja Sunca koje se neprestano vraća k letu i obnavlja, pa je praznovanje Božića određeno u taj dan da bi se potisnuo ovaj rimski praznik.
Da bi se hrišćani dostojno pripremili za Božić, ustanovljen je post od 28. decembra do 6. januara uveče, odnosno od 15. novembra do 24. decembra - koji nije tako strog kao Vaskršnji. On odgovara zimskom, godišnjem odmoru. Međutim, Božić, ma u koji dan pao, mrsan je dan, tj., ne posti se.
Na ikoni se Hristovo rođenje predstavlja pećinom u kojoj se nalaze jasle, Presveta Bogorodica s Josifom i novorođeni Isus. Pastiri se klanjaju, a sjajna zvezda svojom svetlošću osvetljava novorođenog Hrista. Na visini lete anđeli, za jasle su privezane mazge, a jagnje je u prvom planu.
O Božiću, ljudi se, umesto uobičajenog pozdrava, pozdravljaju sa "Hristos se rodi" i odgovara "Vaistinu se rodi".
SVETI LUKA O ISUSOVOM ROĐENJU
JOŠ O TOM KAKO SE PRAVI BOŽIĆNA ČESNICA
Mitropolit Jovan BOŽIĆNA PORUKA
A ENGLEZI NA BOŽIĆ ... Evo kako Englezi prave božićni kolač... Lep je kao srpski!...
JOŠ O BADNJEM DANU I BOŽIĆU ...
NOVO DOBA, NOVI OBIČAJI ...Ovde vam navodimo Novogodisnje i Božićne SMS poruke. Navodimo vam ravno 29!...
